Kao osnivač Torbendzija, da li bi moga da podeliš sa nama inspiraciju iza jedinstvenog imena brenda i šta ono za tebe znači? Ime mog brenda je nastalo na spontan i saljiv nacin,kao izvedenica mog nadimka Endzi i torbica koje pravim i obozavam.Imala sam skroz drugu ideju,da ima internacionalni prizvuk,ali na kraju je pobedilo ime Torbendzi jer ipak najvise lici na mene 🙂
Za početak, ispričaj nam nešto o sebi i o tome kako si počeo da se baviš kožom i dizajnom novčanika?
Zovem se Stefan Drča. Rođen sam u Negotinu gde sam završio srednju školu. Od 2008. godine živim u Beogradu. Po profesiji sam dipl.građevinski inženejr i građevinarstvo je moj primarni posao. Nakon posla i vikendima bavim se dzajniranjem i izradom novčanika od kože. Takođe sam i gitarista u bendu „Pliš“.
Okruženje: Udoban salon u Beogradu, ukrašen policama za knjige i slabo osvetljen toplim sjajem. Atmosfera je ispunjena mirisom cigara i zveckanjem čaša. Karl Marks, Roza Luksemburg, Če Gevara, Simon de Bovoar i Nelson Mandela vode živahnu diskusiju o sadašnjem stanju sveta.
U svetu senzualnog zadovoljstva, malo iskustava može se uporediti sa izuzetnom harmonijom koju stvaraju kombinacija kubanskih cigara, čokolade i vrhunskih pića. Spajanje ukusa i aroma ovih užitaka pruža neponovljivo hedonističko putovanje za entuzijaste koji žele da uživaju u finijim zadovoljstvima života. Da bismo se dublje upustili u ovo izvanredno iskustvo, istražujemo umetnost uparivanja kubanskih cigara, čokolade i vrhunskih pića, uz povremene uvide poznatih poznavaoca koji su veličali vrednosti ovih izvanrednih užitaka.
Kako si počeo da se baviš slikanjem? Šta te inspiriše u ovom poslu?
Od svoje pete godine crtam i slikam, još u obdaništu moja vaspitačica je uvidela taj talenat u meni, i tada sam krenuo na prve časove crtanja i slikanja, i do dan danas nisam prestao. Mogu reći da je slikarstvo za mene sastavni deo života. Inspiriše me boja, povezanost boje i mojih osećanja. Bojom izražavam svoja osećanja i svoje emocije. Bez slikarstva bih se osećao usamljeno. Zato svakog dana težim da uradim nešto što će doprineti mom razvoju u umetnosti.
Kako si počeo da se baviš slikanjem? Šta te inspiriše u ovom poslu?
Sva deca vole da crtaju. Nekima od njih, kasnije, roditelji i okolina objasne da to nije interesantno, da od toga ne može da se živi, da trebaju da odrastu. Meni su to isto pričali godinama, desetinama godina. To je bio moj način za orjentaciju, saznavanje nečeg novog, shvatanje samog sebe, odrastanje (mada ne onako kako su očekivali).