Kako biraš teme svojih slika i šta te vodi kada biraš boje i kompoziciju?
Sve je to kod mene spontano, ja slikam trenutna osećanja i emocije. Slikam prostor koji se jedino može zamisliti. Ako primetim neku figuraciju koja je izrazita, sklonim je, da bih ostavio posmatraču mogućnost da sam pronađe svoj svet mašte.
Koji je tvoj omiljeni medijum za rad i zašto?
Uglavnom radim ulje na platnu, ulje mi daje mogućnost da mogu duže da razmišljam tokom slikanja, a da se slika ne osuši. Ulje mi daje bolju mogućnost da postignem dubinu slike i više eksperimentišem na slici.
Koje umetničko delo ili umetnik ti je bio najveća inspiracija? Na koji način se to odrazilo na tvoj rad?Pokušavam da se ne osvrćem na umetnike i njihova dela, težim da stvorim svoju umetnost i ostavim trag koji će pamtiti čovečanstvo.
Kako se nosiš sa time što nekad moraš prilagođavati svoju umetničku viziju komercijalnim potrebama? Kako pronalaziš balans između svoje kreativnosti i želja klijenata?
Ne prilagođavam se komercialnim potrebama, radim svoju umetnost, i to publika ume da ceni.
Kad dobiješ kritike na svoj rad, kako se nosiš sa tim?
Nisu shvatili moju poentu slikarstva, ne osvrćem se na to, svi smo mi različiti i imamo svoja mišljenja i poglede.
Ako bi mogao da daš jedan savet mladim kolegama, šta bi to bilo?
Samo budite uporni u tome što radite, morate da istrajete u svojoj viziji, i ako tako gledate na umetnost dostići ćete sami vrh.
Nemanja Vučković u ateljeu
Usavršavajući sebe, u svakom pogledu, tako sam gradio moj stil izražavanja. Izgradnja sopsvenog stila je dug i kompleksan postupak koji zahteva strpljenje, vreme i istrajnost. Potrebno je izdvojiti se u moru slikara, svojom vizijom sveta, koja će biti jedinstvena i upečatljiva. Treba živeti za umetnost, i onda nam ona vraća kroz razna priznanja, ugled i slično.
Koje je tvoje omiljeno delo koje si stvorio i zašto baš to? Kakve uspomene te vežu za to delo?
Imam dosta dela koja su mi posebna po kompoziciji i koloritu, ne znam koje bih delo izdvojio. Ima dela koja, kada posle dužeg vremena pogledam, uvidim kako zrače nekom svetlošću koju je teško opisati, ostave me zbunjenog. Zapitam se, da li sam ovo ja radio?
Kako si razvijao svoj stil tokom vremena? Da li imaš neki poseban trenutak kada si osetio da si napredovao?
Usavršavajuci sebe, u svakom pogledu, tako sam gradio moj stil izražavanja. Izgradnja sopsvenog stila je dug i kompleksan posupak koji zahteva strpljenje, vreme i istrajnost. Potrebno je izdvojiti se u moru slikara, svojom vizijom sveta, koja će biti jedinstvena i upečatljiva. Treba živeti za umetnost, i onda nam ona vraća kroz razna priznanja, ugled i slično.
Nemanja Vučković: Bourgeoisie
Koji je po tvom mišljenju, značaj umetnosti u društvu? Kako se tvoj rad uklapa u taj kontekst?
Umetnost je ogledalo jednog društva. Treba razviti svest o značaju umetnosti za sve nas. Promovisati pravu, dobru umetnost, kako bi što šira javnost uvidela njen značaj.
Kako misliš da se digitalno doba odrazilo na svet slikarstva? Da li si i ti prilagođavaš tim promenama i na koji način?
Digitalno doba dosta pomaže svakom od nas, naša dela mogu da se vide širom sveta i mnogo je lakše doći u kontakt sa ljudima, kolekcionarima, galerijama i slično – barem u mom slučaju. Naravno treba biti uporan i u tome, mnoštvo umetnika je na društvenim mrežama, treba se “izboriti“ sa tim. Treba biti aktivan, stalno izbacivati zanimljive sadržaje koji će privući što veću gledanost. Dobro je imati osobu koja će to raditi za vas, pošto oduzima dosta vremena.
Koje su ti buduće ambicije kao slikaru? Šta bi voleo da postigneš u narednim godinama?
Ambicije su mi da nastavim da izlažem van regiona, u Evropi i svetu, da što širu javnost upoznam sa mojim stvaralaštvom.