Kako si počela da se baviš slikanjem? Šta te inspiriše u ovom poslu?
Ne mogu reći da sam se bavila u početku samo slikanjem. To je bio tinjejdžerski period, osnovna skola. Osnova je bila sam crtež, ahromatski, a zatim boja u slici – pored raznog modelinga sa idejom da se od ničega napravi nešto. Težnja za posedovanjem nečega što se zbog materijalnog nedostatka nije moglo imati. Sama inspiracija je težnja ka cilju i njegovom ostvarenju, koja za sobom na kraju ostavlja nevino zadovoljstvo.
Kad se uhvatiš u koštac sa novim projektom, kako ga započinješ i koja je tvoja omiljena faza kreativnog procesa?
U sam koštac nekog projekta mogu ući sa već prethodno zasnovanom idejom motivisanom pročitanom knjigom, šetnjom kroz park ili pored mora, filmom i naravno, odgovarajućom muzikom bez koje nema nadahnuća. Tada osmišljavam materijal za rad. Volim da kombinujem materijale i obožavam početak rada i postavku likovnih elemenata u kompoziciji. Naravno, veliko zadovoljstvo donosi i relizacija.
Kako biraš teme svojih slika i šta te vodi kada biraš boje i kompoziciju?
Tema mojih slika zavisi od same inspiracije ili raspoloženja. Od trenutnog stanja moje unutrašnje ličnosti. U skladu sa tim primenjujem i takav kolorit koji nesvesno ispliva na površinu.
Uglavnom koristim kombinovane materjale, pošto oni uvek predstavljaju izazov i omogućavaju inovaciju.
Da li imaš neku sliku koja ti je bila posebno izazovna za stvaranje? Kako si se izborila sa tim izazovima?
Svaka slika je izazov jer smo to mi. Kanali transponovanja nekog Božanskog dara na različite načine uz pomoć različitog materijala.
Koje umetničko delo ili umetnik ti je bio najveća inspiracija?
Ne postoji delo i umetnik kao inspiracija jer sam od svakog uzimala I ucila po malo.Tako je bilo I sa mojim profesorima na akademiji od kojih sam ucila i hvala im na postojanju.
Umetnost datira iz praistorije i prožima se kroz 24 epohe. Dakle – bila je, jeste i biće. Ima nas koji smo rođeni da za nju živimo i onih koji ne prepoznaju i ne vide da je i sama umetnost život.
Kako se nosiš sa time što nekad moraš prilagođavati svoju umetničku viziju komercijalnim potrebama? Kako pronalaziš balans između svoje kreativnosti i želja klijenata?
Ja sam ta koja bira da li će pristupiti komercijali ili ne. Naravno, to je i nešto najlakše za rad – posmatrati i prenositi na platno ili neki drugi medij.
Kad dobiješ kritike na svoj rad, kako se nosiš sa tim?
Dobro. Zahvalim na tome jer smo svi mi različiti.
Ako bi mogla da daš jedan savet mladim kolegama, šta bi to bilo?
Bez odustajanja dok ne dostignete cilj!
Koje je tvoje omiljeno delo koje si stvorila i zašto baš to? Kakve uspomene te vežu za to delo?
Svaki put pri završetku rada se nasmejem ili udahnem duboko. Ako me je delo iscrpelo znam da će sledeće biti još izazovnije. Ali – omiljeno je u budućnosti.
„Nismo sami“
Kako si razvijala svoj stil tokom vremena? Da li imaš neki poseban trenutak kada si osetila da si napredovala?
Sećam se da sam pročitavši knjigu ,,Šta je scenografija“ Pamele Hauard (vodećeg svetskog scenografa) dobila preplet ideja za mnoga dela. Ona je I bila vodič nastanka moje slike ,,Sofa“ na kojoj sam oslikala tri fantazmagorična bića, koja i ujedno predstavljaju simbole i povezuju ih sa jos dve moje slike. Volim pozorište pa mi njene reči u knjizi nisu bile strane, već vodič na mom putovanju.
Koji je, po tvom mišljenju, značaj umetnosti u društvu? Kako se tvoj rad uklapa u taj kontekst?
Umetnost datira iz praistorije I prožima se kroz 24 epohe. Dakle, bila je, jeste i biće. Ima nas koji smo rođeni da za nju živimo i onih koji ne prepoznaju i ne vide da je i sama umetnost život.
Možeš li da nam ispričaš o nekom posebnom iskustvu koje si doživela kao umetnik? Kako se to odrazilo na tvoj rad?
Sećam se da mi je jednom prilikom postavljeno pitanje ,,A zašto ti ne piješ ili ne koristiš opojna sredstva? Tada bi bila opustenija, a i takav život ide uz jednog umetnika…“ Ne, ne postoji takvo pravilo. Sve je stvar izbora. Dovoljno je da u sebi imamo nešto što nam uvek pokaže u kom pravcu treba krenuti kad počinjemo neko delo. A ima i onih koji nikada ne znaju gde će ih put odvesti.
Kako misliš da se digitalno doba odrazilo na svet slikarstva? Da li se i ti prilagođavaš tim promenama i na koji način?
„Digitalno doba“ se nije odrazilo samo u svetu slikarstva već i na drugim poljima. Ali, za mene je slikarstvo uzeti četkicu i umazati se bojom. Ako ne slikam onda crtam ili modelujem lutke jer se bavim i lutkarstvom. Uvek nešto smislim, a da je kratak…
Koje su ti buduće ambicije? Šta bi volela da postigneš u narednim godinama?
Da započnem veliko platno i ostvarim se na novoj izlozbi.