Kako je primetio Dragan Danilov, istoričar umetnosti, vaše slike su ukorenjene u podzemnoj vatri strasti. Šta pokreće vašu umetničku inspiraciju?
Moju umetničku inspiraciju pokreću svi događaji, sve što me okružuje, moja zapažanja, bilo to dobro ili loše, lepo ili ružno – nevažno je. To doživljavam na svoj način i prenosim svoja zapažanja i doživljaje putem likovnih tehnika ili medijuma: crteža, kolaža, grafika, monotipija, slika… To okruženje čini osnovu, srž iz koga nastaje ideja, a iz te ideje dalje nastaje i stvara se umetničko delo. To je pokretač mog stvaralaštva.
Za vaš rad se kaže da ima i mediteranski sjaj i jarki polet. Šta je, po Vašem mišljenju, najviše uticalo na ovako živopisno viđenje predela? Predeli u kojima ste odrastali, putovanja ili jednostavno unutrašnji osećaj?
Sve od navedenog je uticalo. Mediteranski sjaj i jarki polet, otvorenost u svakom smislu – prema ljudima, prirodi, druženju, putovanjima, detinjstvu, porodici, životu… Sve to daje neiscrpnu energiju koja se prenosi na moje stvaralaštvo. To je ključ mojih otvorenih tonova u predelima koje slikam i taj proces slikanja, građenja slike je zapravo radost koju osećam u toku rada. Iz tog razloga je sve bitno, tako pokretljivo i povezano jedno s drugim. Moj unutrašnji osećaj, senzibilitet, predeo u kome se nalazim ili gde sam rođen, predeli sa putovanja, oblikuju i stvaraju formu tog mediteranskog mirisa i daju mom radu i mojoj slici svetlost i jarku boju koju doživljavam tokom slikanja-rada.
Takođe, Vaš rad je opisuju i kao mirenje „nepristojnosti i nežnosti, surovosti i osetljivosti“. Kako pristupate prikazivanju ovih kontrastnih emocija u svojoj umetnosti?
„Nepristojnost i nežnost, surovost i osetljivost“ se dodiruju i mire, kako u realnom svetu, gde živimo i svakog dana nailazimo na situacije koje predstavljaju dualizam (između života i smrti), tako i ja u svom stvaralaštvu spajam te kontrastne emocije i prikazujem ih na više načina, kroz tamne i svetle tonove, grube i nežne poteze ili partije na slici ili crtežu, lazurne ili višeslojne (debele) nanose boje, tako da na taj način pronalazim, pre svega, sebe, ono što vidim i što se događa oko mene.
Ženski aktovi su tema još sa Akademije (FLU). Obrađivan je večernji akt, kao predmet, kod profesora Dragana Lubarde i Dragana Jovanovića, dva genijalna profesora. Tada sam učio i pokušao da shvatim crtež i figuru žene, kao nešto savršeno, savršenu formu koja zrači svojom lepotom. U kasnijem periodu svog rada otkrivam da ženski akt postaje mnogo značajnija tema, u svakom smislu – žena kao majka, kao supruga (životna saputnica), kao ljubavnica, kao čista erotika, kao najsavršenija forma koju najčešće shvatam kao takvu zato što žensko telo vidim kao najsavršeniji pejzaž, iako forma može da bude provokativna. Zapravo prenosim svu lepotu ženskog bića, koja je savršena!
Stojan u ateljeu
Mnogo radosti ima tokom slikanja zato što ne znate šta će se na kraju dogoditi sa slikom koju slikate. Zbog toga postoji ta dionizijska radost i uzbuđenje. Istovremeno postoji strast za slikanjem i traženjem same slike, a traženje slike zapravo je spoznaja samog sebe.
Kažu da vaš rad ima dionizijsku radost slikanja. Koliko ima strasti a koliko promišljenosti u Vašoj umetnosti?
Mnogo radosti ima tokom slikanja zato što ne znate šta će se na kraju dogoditi sa slikom koju slikate. Zbog toga postoji ta dionizijska radost i uzbuđenje. Istovremeno postoji strast za slikanjem i traženjem same slike, a traženje slike zapravo je spoznaja samog sebe.
Česta tema predela koje slikate je Beograd. Šta volite kod Beograda i koje njegove aspekte pokušavate da uhvatite?
Pre svega, Beograd je grad koji mi je dao tu, dionizijsku radost, dao mi je ženu koju sam najviše voleo, dao mi je sve najlepše trenutke u životu, dao mi je egzistenciju, dao mi je povod da idem dalje i da stvaram. Na kraju, mnogo slika sam uradio na temu Beograda koje su bile najviše tražene. Jednostavno, Beograd je inspiracija!
Poznata je i Vaša serija monotipija. Po čemu se Vaš proces stvaranja monotipija razlikuje od vašeg procesa slikanja i kako to utiče na finalni proizvod?
Proces monotipija se razlikuje od slikanja u više aspekata.Pre svega tehnološki, zato što monotipija spada u specifične grafičke tehnike gde je moguć samo jedan otisak, zatim brzina kojom radiš i proces kojim postižeš efekte koje hoćeš da dobiješ prilikom nanošenja boje na ploču i otiskivanja, tako da ni malo nije jednostavno i dosta se razlikuje od svega ostalog, s tim da je u pitanju samo jedan otisak i upravo zbog toga, monotipija nudi taj stepen unikatnosti.
Vaše monotipije prikazuju uglavnom apstraktne ženske forme. Šta vas je privuklo ovoj temi i kako pristupate hvatanju suštine ženskog oblika u svojim monotipijama?
Monotipija kao specifična grafička tehnika zahteva drugačiji tretman i pristup izrade neke teme, zato se okrećem drugačijem gledanju i prikazivanju apstraktne ženske forme. Počeo sam da ih radim u Skoplju sa svojim kolegom Miroslavom Masinom u u grafičkom studiju Muzeja grada Skoplja. Prenosio sam iskustva iz ranijeg perioda mog stvaralaštva, crteža, slika… Ali, osnova i tema je bila ženska figura, kao večita inspiracija.
Triptih – „Ptice“
Trenutno radim na sveukupnom radu, na tome da sve što sam radio da pretvorim, pretočim ili sažmem u celinu. To bi izgledalo kao nešto nedodirljivo, ni sam nisam siguran kako će tačno izgledati, ali se, jednostavno, proces istraživanja nastavlja.
Koji bi bio Vaš savet mladim kolegama koji u današnje vreme počinju da stvaraju?
Svojim mladim kolegama bih poručio da budu iskreni, pre svega prema sebi, da slede svoje srce i sebe, znajući da je uspeh relativna stvar, da rade iskreno ono što su odabrali, da ne može svako da dođe do onoga što je zamislio i da, pre svega, budu dobri ljudi i umetnici!
Kako vidite svet u kom trenutno živimo i ulogu umetnosti u njemu?
Svet vidim u jednom kontrolisanom haosu za koji ne znam kada će se završiti. U umetnost verujem, kao i u to da bez nje svet ne može da postoji!
Sjajan slikar i još bolji čovek.