Kako si počela da se baviš slikanjem? Šta te inspiriše u ovom poslu?
Sva deca su slikari, samo sam ja resila da nikad ne prestanem. Inspirise me osećaj stvaranja. Slika koja iznikne iz totalne beline platna donosi satisfakciju na više nivoa, jedna od njih je upravo taj proces nastajanja koji pruža osećaj manuelne spretnosti i moć kreacije. Zatim svaka slika donese novu priču iz unutrašnjih dubina i uzvišenih visina. Sa svakom slikom naučim nešto novo.
Kad se uhvatiš u koštac sa novim projektom, kako ga započinješ i koja je tvoja omiljena faza kreativnog procesa?
Početak jeste težak, ali u isto vreme mi jeste omiljena faza. Donosi uzbudjenje nastanka I iznenadjenje od toga što nastane. Takodje nosi I najviše slobode. Sloboda zahteva hrabrost. Tako da je rešenje svakog novog početka skočiti u ambis, iznova I iznova, bez razmišljanja o posledicama.
Kako biraš teme svojih slika i šta te vodi kada biraš boje i kompoziciju?
Teme biraju mene, boje biram intuitivno. Mogu da kažem da najviše o kompoziciji svesno promišljam, ali svakako i ona zavisi od unutrašnjeg diktata.
Koji je tvoj omiljeni medijum za rad i zašto?
Najviše se pronalazim u radu sa uljanim bojama. Prija mi njihovo sporo sušenje, manipulacija je moguća I par dana pre konačno zapečaćenog poteza. To mi omogućava da tražim oblike, pošto nikada nemam skicu. A još jedna osobina koju jako volim kod uljanih boja je njihova transparentnost. Lakše je izvesti prelaze, isijavanja I postaviti atmosferu slike.
Da li imaš neku sliku koja ti je bila posebno izazovna za stvaranje? Kako si se izborila sa tim izazovima?
Pa naravno, bilo ih je puno. Mogu da kažem da su to slike koje ne volim haha, ali koje su me najviše naučile. One koje volim stvorim iz daha, takva slika bude savršena (za mene u datom trenutku), I izvedena sa ultimativnom lakoćom. Ali nikad ne bih stvorila druge bez prvih koje su me namučile I naučile.
Koje umetničko delo ili umetnik ti je bio najveća inspiracija?
Uh, teško pitanje. Ne znam, inspiracija mi je sve što ima vizuelnu lepotu. Poštujem I cenim mnoge umetnike, uvek mi je bilo teško da izdvojim nekog ili nešto. Verovatno se na moj rad odrazilo mnogo toga što svakodnevno posmatram, izmedju ostalog I slike drugih umetnika, ali bih rekla najviše priroda.
Suzana u ateljeu
Stalno osećam da napredujem, bukvalno sa svakom novom slikom. Stil se razvijao zajedno sa mojim odrastanjem, od realističnog opipljivog I materijalnog do razlaganja materije u čudnovate organske oblike bogate duhom.
Pa nadam se da je taj period iza mene, nekada sam mnogo više slušala želje klijenata dok nisam izgradila sigurnost u sebe kao autora. Sada se trudim da slušam samo svoj stomak, a hvala Bogu uvek ima ljudi koji to prepoznaju i koji mi pomažu da ostanem totalno slobodna.
Kad dobiješ kritike na svoj rad, kako se nosiš sa tim?
Pa mislim da je normalno da bilo šta stvoreno na ovom svetu ima svoje pristalice I one kojima se to ne dopada. U današnjem neiskrenom društvu do mene dolaze većinom pohvale. Ali da budem ja iskrena, isto zavisi od koga dolazi kritika, ako vidim da dolazi od nekog zatvorenog uma ne dotiče me, ali ako dolazi od osobe do čijeg mišljenja mi je stalo zamisliću se duboko nad tim. Mada moram da vam kažem da je najvažnija unutrašnja kritika, jer kada dozvolim da nečije mišljenje utiče na moj rad, ma bilo čije, odmah krenem da brljam I da izlazim iz unutrašnjeg diktata koji najbolje zna šta treba da radi.
Ako bi mogla da daš jedan savet mladim kolegama, šta bi to bilo?
Biti hrabar. Biti hrabar da istraješ u svojoj kreaciji, I da budeš svoj. Ali to nekad znači, što je možda najteže, biti hrabar I da se menjaš.
Koje je tvoje omiljeno delo koje si stvorila i zašto baš to? Kakve uspomene te vežu za to delo?
Uh, ima ih puno, hvala Bogu hah.. Pošto se osećam kao da sam promenila pet koža minimum u ovom životu, to su slike koje su zabeležile ključne trenutke u fazama ličnog razvoja.
Diptih – Twin Sister
Stalno osećam da napredujem, bukvalno sa svakom novom slikom. Stil se razvijao zajedno sa mojim odrastanjem, od realističnog opipljivog I materijalnog do razlaganja materije u čudnovate organske oblike bogate duhom.
Koji je po tvom mišljenju, značaj umetnosti u društvu? Kako se tvoj rad uklapa u taj kontekst?
Umetnost je hrana za um I dušu. Svako ko želi da se razvija mentalno I duhovno sigurno grabi parče umetnosti svakodnevno. Moja težnja I viši cilj je da moje stvaralaštvo bude hrana za um I dušu.
Možeš li da nam ispričaš o nekom posebnom iskustvu koje si doživela kao umetnik? Kako se to odrazilo na tvoj rad?
Hmmm… Posebno iskustvo radjanja slike se ponavlja skoro svaki put. Daje motivaciju za dalje stvaranje.
Kako misliš da se digitalno doba odrazilo na svet slikarstva? Da li se i ti prilagođavaš tim promenama i na koji način?
Pa mislim da je totalno drugačiji manir I da na ovom velikom prepunom svetu ima mesta za oba. Ne prilagodjavam se jer je za mene uzbudjenje u manuelnom radu.
Da ostvarim svoj viši cilj, da hranim duše.